PDF verzija

Relikon -home
Broj - #006 - Avgust 2005
©2004-2005 Relikon d.o.o.


U OVOM BROJU:
1. Novi broj - info...
2.
Heraldička krzna, kreste, draperije
3.
Primena Heraldike
4.
Novi armigeri
5. Pisma čitalaca
6. Aktuelno - Linkovi – Predstavljamo
7. Impressum
1. Novi broj - info...

Predstavljamo armigera Slobodana Stojadinovića sa svojeručno kreiranim grbom svoje porodice. G. Stojadinović je na osnovu svog heraldičkog obrazovanja svojeručno osmislio grb i sastavio blazon. Smatramo da bi bilo interesantno videti kako je grb finalizovan nakon sugestija g. Ačanskog, člana Srpskog heraldičkog društva "Beli Orao". Možete videti prvobitni i finalni blazon i crtež. Svoje sugestije u pravcu heraldičke ispravnosti su uputili i saradnici Glasa Heralda. Registracija grba kod "Belog orla" se može izvršiti na osnovu preporuke nekog od članova udruženja kada blazon i grb budu sasvim "heraldički ispravni".
Pozdravljamo ovu inicijativu i pozivamo čitaoce da se pridruže g. Stojadinoviću, rado ćemo na ovim web stranicama objaviti sve pristigle radove...

U prošlom broju smo obećali malo češće javljanje, nadamo se da smo ovim izdanjem napravili pozitivan korak...

S poštovanjem
V. Vuković

2. Heraldički elementi - krzna, kreste, draperije

Krzna
Raspoloživost heraldičkih krzana, koja nisu ni boje ni metali, pomaže da se sagleda pravilo i omogući raznovrsnost. Ova krzna imaju formu odredjenih opšte prihvaćenih oblika razvijenih na osnovu stvarnih krzana. Ermine je bele ili srebrne boje sa crnim šarama, Contre-ermine je crne boje sa belim šarama, a ima i drugih, redjih, varijacija; Vair je vesela plavo-bela šara veveričijeg krzna. Krzna se mogu prikazati i u drugim bojama,metalima ili oblicima, ako se to zahteva. Heraldička krzna se nikada ne crtaju na štitu da bi se naglasio realni izgled krzna.

Kreste
Izazivaju zabunu kako u Škotskoj tako i drugde. Isuviše često se ovaj termin koristi da bi se označili grbovi. Kresta se odnosi jedino na element u grbu koji se nalazi na vrhu kacige i čija je uloga dekorativnog karaktera - istorijski verovatno jedini element grba koji je stvarno upotrebljavan tokom viteških turnira kao ukras na kacigama.
Kresta, bilo istorijska ili heraldička, je modelirana u polukrugu i spojena sa kacigom posredstvom venca (vidi fusnotu 10). Može se javiti i drugo rešenje, da kresta, naime, izlazi iz krune (vidi crest-coronet) ili da počiva na heraldičkoj kapi. U heraldičkoj praksi nije prihvatljivo koristiti i venac i druge dve alternative istovremeno.
LEVO: Srebrna kresta Mac Dhomnuill-a, Lorda Macdonald-a, poglavara klana Donald
DESNO: heraldička kruna, kaciga, kresta i deviza Lorda Macdonald-a. (Dennis)
Uobičajeno je prikazivati krestu na vencu (ili kruni ili kapi) bez kacige ili štita. Ovo nije nepoželjno. Međutim, Škotlanđani imaju interesantno pravilo za kreste, koje oslikavaju njihov snažan osećaj za porodicu i klan. Dok je u Engleskoj obavezno za svaku osobu da ima ne samo različit grb već i krestu, u Škotskoj kreste mogu biti iste u okviru jedne porodice.
Kresta može da igra ulogu i bedža. Bedž je zamišljen kao element ili znak koji može nositi član ili sledbenik neke porodice da bi dokazao svoju privrženost. Prema dugoj tradiciji u Škotskoj, sledbenik može da pokaže svoju vernost noseći krestu svog patrona kao bedž u vidu kopče okruglastog oblika, uz istaknutu devizu određene porodice. Nošenjem ovakvog bedža se ne ističe neko heraldičko pravo, već samo pripadnost i lojalnost. Bedževi se i danas često koriste pogotovo prilikom okupljanja u vreme praznika i svečanosti.
Osim ove vrste postoje i tzv. lični bedževi (personal badges), koji nisu nešto posebno rasprostranjeni u Škotskoj. Institucije, bilo da se radi o lokalnoj samoupravi, školama, preduzećima ili sportskim klubovima, sve više upotrebljavaju heraldičke bedževe kao najprikladnije sredstvo iskazivanja pripadnosti njihovih članova.

Draperija (Plašt)
Predstavlja sukno ili parče tkanine učvršćeno na kacigi da bi štitilo viteza od sunčevih zraka tokom krstaških pohoda. U Anglo-saksonskoj heraldici se naziva još i capeline ili lambrequin; prvi primerci su krajnje jednostavni, često su predstavljali atraktivne nastavke kreste. Od XVI veka draperije su dobile više umetnički aspekt, uvijene na razne načine da bi pokrile eventualne propuste na grbu. No, tokom vremena se zapalo u preterivanje, tako da su i sami umetnici postali zbunjeni, imamo primere gde su draperije prikazivane u vidu ptičijeg perja ili baroknih listova akantusa. U to vreme nastaje i praksa oslikavanja draperije crvenom bojom oivičenom belom, što je zamenilo dotadašnji način prikazivanja u osnovnoj boji i metalu, dok je venac i dalje prikazivan po starom pravilu. 1891. godine je ponovo vraćen tradicionalni način oslikavanja plašta u osnovnim bojama grba. Perovi su, međutim, nastavili da svoje draperije oslikavaju tamno-crvenom bojom oivičene hermelinom, verovatno aludirajući na odeću za krunisanje, mada su vence ostavili u porodičnim bojama (bojama grbova). Vladar prikazuje plašt u zlatnoj boji oivičen hermelinom, ali bez venca s obzirom da je kruna na kacigi.
Sasvim je moguće da će se dozvoliti više umetničke slobode u prikazivanju draperija uvažavajući činjenicu da je danas ova oblast svedena na razumne osnove. Tako možemo naići na primere draperija u formi seme ili razbacanih elemenata. Ovo se zasigurno radilo u XIV veku, i može biti veoma efektno ali samo ako se ne preteruje. Isto tako su nekada venac, heraldičke kape ili krune bile tek alternative drugim živopisnijim rešenjima koja su trebala da sakriju spoj kreste i draperije, uključujući tu i vence od cveća, lišće, pantljike, zlatne lančiće ili, gde je to prikladno, ništa - kao u slučaju kada haljina (odeća) ljudske figure u kresti može da odigra i ulogu draperije.










POSMATRANO S VRHA: Draperije Lorda od Annandale-a, Sir James Sandelands-a i Sir Patrick Hepburn-a.

Adaptacija i prevod odlomka iz «Scotland's Heraldic Heritage» autora Burnett-a i Dennis-a
~ND~

 
3. Primena heraldike

Heraldika je našla praktičnu primenu u arhitekturi, kao i u oblastima poput baštovanstva, nameštaja, pa čak i tokom pogreba. Navedimo samo neke, npr. lični grbovi plemstva, koji su se tokom XVI i XVII veka masovno isticali na kućama i spomenicima. Tu se ne sme ispustiti isticanje heraldičkih obeležja na grobljima i nadgrobnim spomenicima. Druga polovina XIX veka je karakteristična po izmešanosti stilova u arhitekturi uključujući i pobuđeno interesovanje za tradicionalno građevinarstvo.

Značajna upotreba heraldike u praktične svrhe ogleda se i u njenom isticanju na tzv. marriage stones, što bi se moglo slobodno prevesti kao venčani spomeni, vidljiv dokaz nečijeg venčanja iznad ulaznih vrata porodičnog doma. Ako su oba supružnika bili armigeri , istican je grb u impalement varijanti.

Bašte i vrtovi takođe nisu bili zanemarivani od strane armigera u svrhu isticanja heraldičkih oznaka.
Enterijeri predstavljaju bogatu množinu površina i prostora za heraldičku eksploataciju. Tokom vekova određeni broj specifičnih lokacija je postao popularan za isticanje heraldičkih obeležja, kao što su npr. plafoni, kamini i nameštaj. Pored toga heraldika se nametnula kao svojevrsna dekoracija predmeta poput zvekira na vratima ili prozorskih stakala i okana.

Važan aspekt upotrebe heraldike: da obeleži dostojanstveni kraj svog armigera, istaknuta na njegovom kovčegu i grobnici.
Simbolizam u savremenom životu je mnogo više preovlađujući nego ikada ranije. Svakodnevno smo okruženi logoima, modernim supstitutima pisanog jezika koji su eho piktografskog kvaliteta heraldičkih promena - sistem vizuelne komunikacije osmišljen u eri nepismenosti. Društvene konvencije više ne poznaju dame i gospodu, umesto toga imamo muškarce i žene. Kako koračamo novim milenijumom, civilizacija polako zatvara sistem simbola otvoren još u vreme srednjeg veka, koji je podstakao razvoj nauke o grbovima - heraldike.

Stari načini označavanja vlasništva, ličnog ili javnog, još uvek opstaju: heraldičke insignije na knjigama, zaglavljima pisama, nakitu. Baš kao što je XIX vek označio oživljavanje interesovanja za heraldiku, tako je i kraj XX veka doživeo sličnu reakciju. U eri masovne potrošnje, individua traga za svojim identitetom ističući jedinstveni set ličnih simbola označenih kao grbovi.

Možda jedan od razloga ponovne popularnosti heraldike leži u njenom koloritu. Poredeći ga sa sivim tonovima monohromizma savremenog društva, raskoš heraldičkih boja se još jasnije ističe. Odsjaj zlatnog lista, bogatsvo heraldičkih tinktura i podrhtavanje heraldičkog banera (zastave) ne omogućava samo zaštitu i dekor uklesanim kamenim panelima, već dodaje i varijetetu vizuelnog doživljaja okruženja.

Heraldika je opstala, i još uvek je zadržala na značaju i nakon osam vekova, jer se prilagodila promenama u trendovima ali i u društvu, što je važnije. Ona ispunjava osnovne ljudske karakteristike: individualnost, umetničku kreativnost i ljudsku taštinu. U Škotskoj se heraldičkoj nauci pridaje daleko najveći značaj od svih ostalih evropskih zemalja. Kao takva, ona predstavlja ono što čini škotsko kulturno nasleđe drugačijim od ostalih i stoga zahteva posebnu pažnju i priznanje.


Adaptacija i prevod odlomka iz «Scotland's Heraldic Heritage» autora Burnett-a i Dennis-a
~ND~

4. Novi Armigeri - Stojadinović

Želim jos jednom da se zahvalim na pomoci, kako g. Ačanskom isto tako i redakciji Glasa Heralda ( nebih nabrajao imena da nekog ne propustim, a to je sve timski rad ). Ovaj grb nebi izgledao ovako da nisam nailazio na otvorena vrata svuda, moram priznati neočekivano.
Glas Heralda, jedina internet prezentacija na Srpskom jeziku ( za koju ja znam ) mi je pomogla da postavim "temelj" u izradi grba. Preporučio bih svakom, ko želi da sazna nešto o Heraldici, da prvo pročita sve dosadašnje brojeve Heralda, to je dobra osnova. Naravno da to još nije dovoljno, treba još puno strpljenja i lutanja po internetu i znanja bar jednog od stranih jezika ( Engleski, Nemački ... ) ovo su samo neke adrese koje, možda, još nekom mogu pomoći:
http://www.excurs.ru , http://www.kwtelecom.com , http://www.europa-heraldik.com , http://www.pro-heraldica.de , http://www.digiserve.com/heraldry , http://www.achansky.com/indexs.html , http://www.heraldica.org , http://www.czipm.org .....
.... nažalost SHD Beli Orao jos nema internet prezentaciju!
Na svakoj stranici ima nešto što je interesantno, što je novo, što je .... kad neko počne jednom da se zanima za heraldiku onda to postane opsesija!
Pozdrav, kako Vam tako i redakciji Glasa Heralda
S. Stojadinović

Grb porodice Stojadinovic
Armiger : Slobodan Stojadinovic
Blazon:
Štit - glava štita, trecina, crvena) sa zlatnim trolistnim krstom na desnoj strani, embattled razdvaja gornji deo crvene (gules) boje i donji deo plave (azure) boje sa srebrnim ukrstenim macevima na sredini i srebrnim, stilizovanim, cirilicnim slovom S.
Celenka - nad sivim šlemom ovojnica crveno siva na kojoj je glava orla, srebrnog sa zlatnim kljunom.
Plašt - crveno sivi.
Traka ispod grba - bela postavljena plavo sa ispisanim prezimenom armigera, cirilicno.

 

Sugestije:

Grb koji ste dostavili sa heraldickog aspekta nema nekih manjkavosti, jedino bih primetio da boje u plastu nisu sledile heraldicko pravilo da plast ogrnete osnovnim bojama stita, u Vasem slucaju to su crvena i plava, dalje, glava orla (pretpostavljam da je to orao) bi mogla da bude malo izdignutija ili kupirana da bi se vise istakao venac, u kojem takodje treba da figuriraju osnovne boje stita, ili promenite boje na stitu. Dalje, kaciga ne bi trebalo da ima zlatne precage, osim ako je Vasa porodica izuzetno plemenitog porekla, naime, zlatne precage na kacigama su dozvoljene samo visokoj aristokratiji, ako niste pripadnik te kaste onda je najbolje da upotrebite kacigu sive-metalne boje, bez nekih dodatnih ukrasa.
Sto se tice umetnickog izraza, on je zadovoljavajuci i grb je lep i originalan, posebno mi se dopada glava ptice. Takodje, stavili ste krst na levu heraldicku stranu koja je zenska i oznacava manje vaznu poziciju po her. pravilima, da li ste to uradili svesno ili niste znali?
Za clanstvo u pomenuto drustvo trebaju Vam preporuke postojecih clanova.
S postovanjem
Nebojša Dikić
Sa heraldicke strane nema se šta zameriti grbu, koji ste za sebe osmislili, ali cu Vam ja, ipak, uciniti par dobronamernih sugestija:
1. Krst u glavi štita bih ja smestio na desnu heraldicku stranu (kao heraldicki važniju).
2. Slova se nerado koriste u štitovima i ja bih to takode izbegao i zamenio bih ga nekim heraldickim simvolom, koji bi simvolizovao Vašu porodicu (na osnovu genealoških podataka). Upotreba slova, naravno, nije zabranjena, ali je nepopularna i spada u heraldicke nonsense. Pored obilja raznovrsnih heraldickih simvola to bi trebalo da bude poslednje sredstvo, jer je odraz bezidejnosti, ako dozvoljavate...
3. Na lentu, ja bih postavio neku prigodnu devizu (moto) umesto porodicnoga prezimena. Predlažem naki prigodan citat iz Svetoga Pisma, kao uvek dobro rešenje. Da bih Vam dao neke odredene predloge, morao bi da znam nešto o povesti Vašega roda.
4. Blazon, koji ste sastavili za Vaš grb je dobar obzirom da Vi niste heraldicar. Ipak, trebalo bi ga sastaviti uz upotrebu preciznoga heraldickoga recnika, što je uslov za sticanje registracije kod SHD ''Beli orao''.
Što se toga tice, morate da se obratite g.g. Dragomiru Acoviću (predsedniku) ili Zlatku Vladićeviću (sekretaru). Verujem da ne bi trebalo da bude ikakvih problema što se tiče registracije Vašega grba ovakvoga kakav jeste. Moje sugestije idu u pravcu njegovoga usavršavanja i ne znače da on krši neka heraldička pravila.
S` poštovanjem,
Nenad M. Jovanović

Konačni blazon:

Štit - glava štita, srebrna sa zlatnim trolistnim krstom, fimbriran crnim, na desnoj strani. Embattled razdvaja gornji srebrni deo, glavu štita i donji deo plave (azure) boje sa srebrnim ukrstenim macevima na sredini okrenutim na gore i srebrnim slovom S u gornjem levom uglu.
Čelenka - nad sivim šlemom ovojnica plavo siva, a iznad nje je srebrna glava orla sa zlatnim kljunom.
Plašt - plavo sivi.
Traka ispod grba - bela postavljena plavo sa motom - Nulla dies sine linea

Simbolika grba:

Embattled je iskorišten za podelu štita zato sto simboliše utvrdjeni grad koji ima značajnu ulogu u oblasti iz koji potiče armiger ( Golubački grad ), a plava boja simboliše reku ( Dunav ).
Zlatni trolistni krst označava religijsko opredeljenje.
Slovo S u štitu je pocetno slovo prezimena, a dva maca simbolišu potomstvo armigera 2 sina koji se aktivno bave, plemenitom veštinom, macevanjem. Plava boja (azure) kao i srebro u štitu svojim heraldickim znacenjem najbolje predstavljaju životni stili i vrednosti značajne za armigera i njegovu porodicu.
Glava srebrnog orla u čelenci, tradicionalnog srpskog simbola, sa svojim heraldičkom simbolikom upotpunjuje odlike porodice Stojadinović.
Grb u sastavu ima još i plašt plave boje a ispod grba se nalazi plavo bela traka na kojoj je ispisam moto, Nulla dies sine linea (Ni jedan dan bez poteza - Svaki dan treba nešto uraditi ) što označava karakterne osobine armigera.

5. Pitanja čitalaca...

Knjigu "Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele" su napisali D.Spasic, A.Palavestra i D.Mrdjenovic, Beograd, Bata, 1991; mada postoji i izdanje koje nosi naslov: Dusan Mrdjenovic, "Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele", Beograd, Nova knjiga, 1987. Inace, knjiga je na srpskom. Knjigu mozete kupiti, bilo on-line, bilo na klasican nacin, u Platou, korisna adresa: www.plato.co.yu.


LJILJAN u heraldici

Fleuer-de-lis ili krin, ljiljan je karakteristican u zapadnjackoj heraldičkoj školi, pogotovo se vezuje za francusku heraldiku. Originalno beli ljiljan, primenjivan u ranoj heraldici da asocira na Devicu Mariju. Simbolizuje čistotu, svetlost, u liniji nasledjivanja predstavlja šestog sina. Cveće uopšte predstavlja simbol mladosti, asocira na sunce; cvet je reprezent lepote, nade i radosti. Naravno, ovo je samo simbolička inetrpretacija ljiljana u heraldici, njegova povezanost sa islamskom religijom mi nije poznata, niti mi je poznato da bilo koja islamska drzava ili pojedinac sebe predstavlja bilo kakvom oznakom koja u sebi sadrzi i ljiljan. BiH je usvojila grb Kotromanića da bi jednostavno naglasila svoju povezanost sa državnošću, koju takvo pozivanje i aludiranje nosi sa sobom, iako je drzava Kotromanića bila hrišćanska.

~ND~

Grb Marković...

Vrlo veliki broj Srba je anobliran i dodeljeni su im grbovi prilikom razvojačenja Vojne Krajine 1751. - 1752., a za vlade Carice Marije-Terezije. Takav je verovatno slučaj i sa grbom Plemenitih Markovića (crno-belim), kojega Vam šaljem. Međutim, postojala je i porodica Plemenitih Markovića, koja je baštinila sasvim drugačiji grb. Na žalost, ne raspolažem tom slikom u elektronskome obliku, ali mogu da Vam napišem njegov blazon, ako Vam to nešto znači. Rečeni Plemeniti Markovići su polučili Plemstvo 1690. od Cara Leopolda I, a u povesti su ostali upamćeni Gospodar kapetan Danijel Plemeniti Marković (koji je i primio Plemstvo), Gospodar Edo Plemeniti Marković (posednik imanja Cernik u Požeškoj županiji)...
Međutim, postojalo je i srpsko Plemenito koleno Markovića u Carskoj Rusiji, čiji Vam grb, takođe, šaljem (zaglavlje GH). Uzima se da je rodonačelnik ovih Markovića u Rusiji bio izvesni trgovac (pominje se i mogućnost da je bio jevrejske krvi) Marko Avramović (+1712.), ali se nedvosmisleno navodi da su doseljeni iz Srbije. Elem, bili su u redu maloruskoga Plemstva (Ukrajina), a posebno se pamti istoričar Gospodar Nikolaj Andrejević Marković (1804.-1860.), Gospodar Andrej Nikolajević Marković (1830.-1907.), Gospodari Jakov i Aleksandar Mihajlović Marković...
Na posletku, ne mogu a da ne naglasim da, ukoliko ne možete da predstavite neporecive i validne dokaze da ste direktan potomak nekoga od ovih Arstokratskih rodova, Vi nemate pravo na upotrebu ovih grbova. Naime, puno je raznih porodica sa prezimenom Marković, ali nisu sve u srodstvu.
Ukoliko je takav slučaj (tj. da ne potičete od ovi Markovića), Vi možete da pristupite osmišljavanju i izradi Vašega sopstvenoga grba, koji bi označavao Vašu porodicu, a u tome Vam i mi možemo da budemo od pomoći...

Nenad M. Jovanović

Podaci o plemenu Rajković i njihov grb...

Reč je, zapravo o tri grba, tj. o grbovima srednjevekovnih Rajkovića, Plemenitih Rajkovića i Plemenitih Rajkovića od Nikšića. Na žalost, nemam grb Plemenitih Rajkovića od Nikšića u elektronskome obliku. Podvlačim da imate pravo na upotrebu nekog od ovih grbova samo ukoliko ste direktan potomak ovih rodova i to možete da dokažete!
Prvi grb (zaglavlje GH) je grb srednjevekovne Plemićke porodice Rajkovića (moguće je da je i apokrifni). On se, inače, nalazi u čuvenome Fojničkome grbovniku iz 1675. godine Gospodnje. Drugi grb, Plemenitih Rajkovića, dodeljen je 1751. graničarskome poručniku Petru Rajkoviću iz Kovilja. Zajedno sa njim, tada su austrijsko Plemstvo polučili i njegova žena Jovanka (rođ. Markovicki) i deca: Maksim, Stevan, Aleksej i Eva. Inače, ovaj grb je (navodno) preuzet iz čuvenoga grbovnika Korenića-Neorića iz 1595. godine Gospodnje. Treći grb (kojega trenutno nemam) je grb Plemenitih Rajkovića od Nikšića, kojega je uz Plemstvo dobio kapetan petrovaradinskoga puka, Đorđe Rajković, 1778. godine Gospodnje. Iz ove porodice je ostao upamćen i podmaršal Leopold Rajković.


Nenad M. Jovanović

6. Aktuelno - Linkovi – Preporučujemo

Distribucija Licencnih softvera
Optimik - ukrajanje pločastih materijala...

Aktivni internet
Aktiviranje websajta, web promocija,
povećanje posećenosti,
SE optimizacija, održavanje, pozicioniranje...

Relikon kontakt...

Dopunjena galerija porodičnih grbova...
http://www.relikon.com/arhiva/grbspisak.htm

Istorijski arhiv u Pancevu - Grbovi zanatlija
http://www.arhivpancevo.org.yu/zgrb.htm

Evropska heraldika
http://www.heraldique-europeenne.org/

Ruska heraldička kolegija
http://www.armorial.ru
http://www.russiancollegeofheraldry.org

Casopis za ljubitelje prirode, brigu o kucnim ljubimcima... 
Uporedite sami žive heraldicke simbole sa životinjama koje ih predstavljaju
http://www.petplanet-magazine.com

Online prodavnica suvenira u kojoj možete pronaci ili naruciti i heraldicke motive Beograda, Srbije, svoje porodice i firme na odevnim ili upotrebnim predmetima...
www 011shop co yu

Slovenačko Heraldičko društvo : http://www.heraldica.si/

7. IMPRESSUM


"GLAS HERALDA
"
Elektronski časopis za informisanje iz oblasti heraldike i srodnih područja
kao informativni medijum, GH je bilten
preduzeća Relikon DOO-Novi Sad

Privremeni urednik i tehnička realizacija
V. Vuković

Urednik:
-----------------------------------------------------------------
Sasa Petrov Janković, srpski heraldički istraživač,
Banja Luka, Republika Srpska


Saradnici:
-----------------------------------------------------------------
dipl oecc. Nebojša Dikić
heraldičar-Beograd


-----------------------------------------------------------------
Veroučitelj Nenad M. Jovanović
heraldičar
Beograd, Srbija

-----------------------------------------------------------------

Glas Heralda je besplatan!!!
Dozvoljeno je printanje za lične potrebe čitaoca, i to isključivo u celini.
S slike i ilustracije pripadaju autorima, ako su oni poznati...

"Glas Heralda" - do sada objavljena izdanja:
pilot broj: GH#000
broj: GH#001
broj: GH#002
broj: GH#003
broj: GH#004
broj: GH#005